ИСХОДИШТА, Галерија УЛУС, Београд 2008. 

01
01
press to zoom
02
02
press to zoom
03
03
press to zoom
04
04
press to zoom
05
05
press to zoom
06
06
press to zoom
07
07
press to zoom
08
08
press to zoom
09
09
press to zoom
10
10
press to zoom
11
11
press to zoom
12
12
press to zoom
13
13
press to zoom
14
14
press to zoom
15
15
press to zoom
16
16
press to zoom
17
17
press to zoom
18
18
press to zoom
20
20
press to zoom
19
19
press to zoom

У трагању за древним знаком

 

 

Самоспознајна вертикала

Где се крије празнак и шта он представља?

Да ли је то први облик који је древни предак забележио у своме оку?

Или првотни светлац свести ка зачињању мисли?

Први урез прачовека у стену пећине?

Није ли празнак, осубјективизиран и смештен у време у којем се питање поставља, дрхтави откуцај Себства, заробљавање и материјализовање те чудесне вечите и стално мењајуће, флуктуирајуће запитаности: Ко сам то–Ja? И како сам то ја–Ја?

 

Историјска вертикала

Исходишта дела Слободана Каштаварца, а с обзиром на његову доследност, и читавог његовог духовног и стваралачког бића, обрубљена су наведеним питањима. Њихова историјска вертикала, муњевита сонда гоњена силном знатижељом, продире кроз безмерје времена у потрази за основним ослонцем. Прилежу уз њу делићи оруђа житеља Алтамире, парчићи глинених плочица, крхотине асирских и вавилонских грађевина, орнаменти са тканина Ацтека и Маја...фигуре римских грађана чије тоге пониру у материју која их окружује постајући тако трептај реалности у апстрактном погледу на свет...

 

Творачка хоризонтала

Сав уметнички и ликовни реквизитаријум подређен је откривању и обележавању Знака. Перспективе нема, светлост је залеђена и постоји статично, само у оној мери у којој је боја исијава. Нема је јер, како сликар устврђује, она је нестална, мења се и тако ремети постојаност намере.

И материја служи чистоти Знака. Плошну, равну слику твори и посна и засићена. Када императив надахнућа то налаже и једна боја испуни површину целе слике, материја исплине у боји–која постаје материја!

Сапети тим непробојним плаштом набубрели вулкански клобуци делују силно у својој немоћи. Није ли и то један вид исказивања сликареве утопије – учинити трајним оно што се стално мења, заледити вријуће, зауставити незаустављиво?...

Димензије Знакова и простор који они заузимају у имагинативној реалности, утврђује гледалац сам.

Призор испред окулара микроскопа или слика укадрирана из астралних висина?

Векови древних цивилизација или секунд свемирског часовника?

Трен само или вечност? Или и једно и друго?

Када Знакове смешта у време садашње, сликар их слободно и лако, рекао бих уз присенак благе ироније, распоређује и исписује, саображавајући их духу графита и ритму узавреле свакодневице.

Каштаварчеве слике не плене заводљивошћу нити налетице могу да освоје гледаоца. Засноване на чврстом уверењу, и почивајући на непоколебљивој доследности, оне захтевају мали али неопходни посматрачев напор. Ако га подари сликаревом делу биће вишеструко награђен.

 

Никола Мирков