top of page

 ФРАГМЕНТАРИЈЕ, Галерија Мост, Нови Сад 2009. 

Вишедеценијска превирања на европској ликовној сцени двадесетог века, мешања разних утицаја концептуалног и традиционалног, створили су нову атмосферу и на овим просторима који већ имају подлогу од традиционалног до авангардног приступа, много културног наслеђа, аутохтоног као и разних утицаја западне и источне цивилизације. Ослобађањем од догматских норми и усмереног идеолошког формализма настаје ново време ослобођеног стваралаштва, плуралистичког схватања и приступа који погодује уметницима. Један од  главних идеолога нових тенденција био је угледни и ауторитативни историчар уметности, професор Лазар Трифуновић који је у својим иступима и бројним публикацијама подржавао и храбрио ствараоце и њихове пројекте. Пуно тога се променило на културној сцени, трагови времена оставили су белеге и утицаје на млађе генерације уметника који су продужили линију стваралачког истраживања без ограничења. Утицај шесте деценије осваја млађе уметнике, а један од сликара који истрајава у оном што жели и осећа је Слободан Каштаварац. Асоцијативни концепт слике управо је присутан у раду и стваралачком чину овог уметника који своју естетику развија више деценија стрпљиво, одмерно и промишљено. Резултат дугогодишњег рада и истраживања управо су „Фрагментарије“, циклус слика настао на папиру. Слободан се игра са материјом и формом, комбинујући симболе уткане у простор са одређеном мером и наравно тематиком. Изграђен и препознатљив сликарски рукопис карактеристчан је за стваралачки чин Каштаварца. Семантика присутна у делима овог уметника вуче корене или пак реминисценције из доба неолита или неког од тих препотопских периода, развијајући стваралачки дијаграм до времена графита који постају нека врста основне комуникације младих субкултура које произилазе једна из друге, а карактеристичне су за високо урбане средине и Мегаполисе попут Београда. Каштаварац управо апострофира паралелу између миленијумске дистанце и генетике човека који своју препотопску семантику преноси у данашње време и савремене комуникације, објекте и технолошке ефекте. Ово сликарство поседује пре свега један софистициран однос према свету и животу и има једну посебност -велику истраживачку енергију и пре свега један аскетски однос према уметности. Са великом и непоколебљивом вером у себе и своје стваралаштво, Слободан Каштаварац кроз своје дело управо емитује нешто што би сви ми његови савременици требали да осетимо и да доживимо. Фрагменти његовог опуса нас управо подсећају на то размишљање и поруку уметника материјализовану у уметничко дело.  

 

Стева Павков

 

bottom of page